Vesti

Agencija za Ravnopravnost Polova u saradnji sa Kosovskim Centrom za Rodne Studije održala je konsultativni sastanak na visokom nivou "Institucionalni odgovor na nasilje nad ženama u periodu (post) COVID-19" sa institucionalnim akterima, stručnjacima/stručnjakinjama i predstavnicima civilnog društva. Ovaj sastanak održan je u cilju unapređenja međusektorske koordinacije u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama na Kosovu, tokom i nakon pandemije Covid-19.

Sastanku su prisustvovali premijer Kosova Albin Kurti, ministarka pravde Albulena Haxhiu  i predstavnici drugih institucija i organizacija u zemlji.

Na otvaranju događaja, Edi Gusia, ​​Glavni izvršni šef Agencije za ravnopravnost polova, naglasila je kako je agencija preduzela brze mere u pogledu procene posledica pandemije sa uticajem na smanjenje nasilja.
“Podržali smo 24 organizacija žena u iznosu od 630 hiljada evra. To su organizacije koje sprovode inicijative u oblasti poboljšanja mogućnosti zapošljavanja žena kroz šeme podrške biznisima. Takođe smo podržali 270 malih biznisa žena. Bez saradnje ne možemo pomoći različitim kategorijama u našoj zemlji. ARP pozdravlja produbljivanje i saradnju sa organizacijama žena”.

Luljeta Demolli, izvršna direktorka Kosovskog centra za rodne studije, rekla da je nasilje nad ženama i devojkama manifestacija rodne neravnopravnosti. "Kosovo je stvorilo niz mehanizama i zakona za tretiranje nasilja nad ženama. Međutim, u mnogim slučajevima nedostaje praktično sprovođenje. "Od vitalnog je značaja da borba protiv nasilja bude prioritet institucija i da svaki izazov prate normativne orijentacije Istanbulske konvencije", rekla je Demolli. „Rodna neravnopravnost i nasilje nad ženama dve su strane iste medalje. Moramo se boriti protiv njih istovremeno, jednako i sa istom posvećenošću. Potrebno nam je više žena policajaca, tužilaca i sudija, jer znamo da žene koje služe na prvoj liniji pravde jačaju pravdu za žene. Mi podržavamo istinsko ekonomsko osnaživanje kao jednu od najefikasnijih preventivnih strategija”.

Govoreći o nasilju nad ženama i devojkama, premijer Albin Kurti, Nemamo živote žena i devojaka da gubimo. Moramo se zajedno boriti protiv nejednakosti, nepravdi i predrasuda, stoga nam je potrebno maksimalno angažovanje, udruživanje snaga državnih organa i davanje prioriteta slučajevima nasilja u porodici, kako bismo imali uspešan rezultat “, rekao je premijer Republike Kosovo Albin Kurti na konsultativnom sastanku na temu „Institucionalni odgovor na nasilje nad ženama u periodu (post) Covid-19”.

Nedostatak pravde i jednakosti, podstiče izazovne dominantne  i patrijarhalne norme, a dodatna nepravda zbog nedelovanja države u ulozi zaštitnika, čini ovo ozbiljnijim i očiglednijim. Ovo gušenje nas vodi do negiranja prava na život našim ženama i devojkama na Kosovu. Internalizacija ove situacije zahteva ne ćutanje, već delovanje, ne skrivanje istine, već intervenciju u suštinu i koren stvari, rekao je premijer.

Premijer se zahvalio svima onima koji pružaju zaštitu i podršku ženama i devojkama, gde god i kad god im je potrebna pomoć́.

 „Dostojanstven život i pravo na uživanje prava su zagarantovani Ustavom i zakonom i to niko ne može poreknuti. Svaki pokušaj da se to porekne nije samo zabranjen, već je i kažnjiv”, rekao je on i naglasio da je zadatak društva, a posebno Vlade, da garantuje bezbedno i životno okruženje, bez strepnje i straha.

Međutim, ministarka pravde, Albulena Haxhiu, je naglasila da je od januara do oktobra 2021. prijavljeno oko dve hiljade slučajeva nasilja u porodici.

„Privredni razvoj i pravda su ključni za rešavanje i smanjenje ovih slučajeva. Kao Vlada radimo na otvaranju novih radnih mesta. Na tržištu rada sudeluje 14 posto žena i tu je reč o isključivanju, a ne neuključivanju. Vladavina prava je ključna za sprečavanje ovih slučajeva. Moramo oštro govoriti protiv nasilja u porodici, zato što ovo ugrožava Kosovo”, istakla je Haxhiu.

Vlora Nushi iz „UN Women” na Kosovu, je napomenula da je zatvaranje kao rezultat pandemije uticalo na povećanje broja slučajeva nasilja u porodici.

 „Iz procena smo primijetili da se nasilje povećalo do 26 posto u prvim mesecima pandemije. Da se nasilje u porodici povećalo, izjavilo je 63 odsto žena. Radimo sa Ministarsvom Pravde kao UN Women, na izradi strategije za borbu protiv nasilja u porodici”.„Pokušali smo da, kao porodica Ujedinjenih nacija, izvršimo procenu stanja na terenu, ‘Rapid Assessments’. U tri faze smo shvatili da su dejstva zaraze COVID-19 znatno veća kod muškaraca nego kod žena”.

Sledeća je bila Jeta Tela iz Ministarstva unutrašnjih poslova, koja je otkrila podatke o slučajevima nasilja u porodici i slučajevima upotrebe vatrenog oružja.

„Od početka 2020. godine ima 29 slučajeva porodičnog nasilja oružjem - 15 tokom 2020. i 14 tokom 2021. godine. Što se tiče upotrebe oružja u nasilju u porodici, žene su u većoj opasnosti. U tom periodu su ubijene dve, a dve su ranjene. U šest slučajeva je oružje takođe korišćeno kao sredstvo za pretnju ženama. Većina ovih slučajeva se dogodila u urbanim oblastima”.

Zatim su Igballe Rogova, izvršna direktorka Mreže žena Kosova, i Ehat Miftaraj iz Pravnog instituta Kosova, rekli da žene treba da budu deo svakog procesa i da su u pravosudnim ustanovama potrebni ljudi sa integritetom.

„Istanbulska konvencija zahteva da se konsultuju organizacije žena u svakoj fazi izrade zakona, ali da se prizna njihova stručnost, a ne da im se kaže ‘ćutite’. Organizacije žena treba da budu deo svakog procesa. Vrijeme je da imamo odgovarajući budžet, posebno u vezi sa rehabilitacijom i integracijom žrtava rodno zasnovanog nasilja”, naglasila je Rogova.

Međutim, Miftaraj je rekao: „Kao PIK u toku godine nadgledamo od šest do deset hiljada slučajeva. Kršenja koja se u ovim slučajevima dešavaju u svim fazama - policija, tužilac, preovladava nemar. Stiče se uverenje da u ustanovama imamo ljude koji imaju kulturu koja nije u stanju da tretira žene jednako kao i drugi pol”.