Vesti

Agencija za Ravnopravnost Polova unutar Kancelarije Premijera u sardnji sa Kosovskom Centrom za polne Stuidije je organizairala regularni konsultativni sastanak na visokom nivou sa predmestom “ participacija Žena u Tržište Rada” U ovom sastanku su bili prisutni Institucionalni Akteri, Eksperti i representavci Civilnong Društva sa svrhom unapračenja i podrške o Osposobljavanju Žena za Tržitšte rada.

U ovom sastanku Izvršna Šefica Agencije za Ravnopravnost polova Edi Gusia je rekla da ne učešče u tržiše raada ostavlja žene daleko od razvijanja i to sprečava kosovsku Ekonomiju da ide normalnim putem razvijanja.  

 “Žene još uvek imaju malu participaciju i predstavljanje u Tržište Rada i na procesima odlučivanja jer kulturne norme i polne stereotipne reflektiraju or orinetacije u karieri do manjakavost institucionalnih praksi za stavaranje postora  za stimulacije participacije žna u Tržište rad, politika I za balansiranje rada I života za žene. Kreiranje, Izvšavanje i adekvatno finasiranje politika za krejiranje nive pardigme za Ekonomuju NEge, ekonomija koja je u rame Žena I Devojaka za promovisanje žene u karieri.    Zastoj u ovaj Viciozni Cirkular obaveza i permanentnih angažiranja  da se nerealizirana  dužnosti posao-kuči onemogučavaju njohovu kompletnu učestvovaje u javnom životu, njihovo realiziranje kao Individualci sa željama i voljem koja nisu ništa manje nego ljudsko parvo.

Prema njoj, povečanje polne nejednakosti je determinant za siromaštvo i noedostatak orientacije i angažiranja žna i devojaka svih usdarsta u specifičnim sektorima sa visokom potencijalom . Nezaposlenje sprečava da prelaze rupu siromaštva. Žene nastavljaju da bude angažirane u sektoru službe ssa malim zaradama ui informalitetom.

Mi treba da vidimo mogučnosti da preduzemo inicijativu za privatne biznese koja nagažiranu nžene i devojke na programima praktičnog rada odf perioda profilizivanog školovanja od podržavanja i asitecije, i ovi programi treba da se prate sa mentornim programima koja podržavaju žne. Neophodno je da podržavamo žene i da osnivaju profesionalne Asociacije da ne samo da razmene znanja nego da lobiraju  da obezbede tržište rada , da obezbede izdžavanje u biznes koja su vočena od žena u malim brojem i isto vreme da ih ohrabrimo  za visoku participaciju u javnom žvotu da se deli isksutvo ka aset koja obegačuje ekonomiju zemlje.  

I drugoj strani, Luljeta Demolli, Izvšna Direktorkau Kosovskom Centru za Polne Studije je rekla da Koso sada ima najnižu stopu paraticpacije žena u tržišrada u celomBalkanu. U prvim šest mescima 2021, broj neaktvnih žena je povečan. Visoke cifre i nezaposlenost kod žena prikazuje da tržište rada je ne favorizavon kod žena. Zaposlenost treba da se događa  i kod drugih margenizovahin grupa.

I kada jedna žena hoče radi sa platom ona ima potešoče jer ima nedostatak Obdaništa. Samo 6 procenata dece idu na Obdanište.

Demolli je pominjala neke segmente koje prema njoj treba reklekcija, koja su nezaposlenost kod mladih žena, isteravanje iz tržišta i osposobljavanje u ekonomskim i legalnim politikama,m jedni je pominjala je promena pastriarkalnog mentaliteta koja e je izražavana u društvo.

Problemi što se tiče pristupa žena u tržište rad ima I u Holandiji prema Robert Farli koji je Vršilac Dužnosti u Ambaasadi Holandije u Prištini. „ 65 procenta žena koja rade kod nas, ali samo 29 posto imaju puni raspored u poređenju sa 83 posto muškaraca. Mi smo Šampioni privremenog rad u Holandiji. Žene največi posao arde u kuči, od  nege do profesionalnog rada. Vlada Holandije je saračivala sa Opštinama da se poveđava  broj žena u tržište rada” je rekla Farla. Na drugoj srtrani on je pomenuo I profesionalno iskustvo koja je povezana sa predmetom diskusije. “ Ja sam prvi diplomata koji je uzeo roditeljsso odstuskvo, jer žena je radila. Kad sam insistarao je bilo moguče i to je bilo revuliconarni korak i za moje Kolege.

Kod Šefice Parnamentarne Grupe Vetëvendosje Mimoza Kusari-Lila je rekla da treba da ima podršku za žene I ona je pon\minjala I druge manjkavosti. “Oda Ekonomike e Grave nuk është në funksion ose nuk e ka përfaqësimin që do të duhej ta kishte. - Ekonomska Komora Žena ne funksioniše ili nema predstavljanje koja treba da ima. Zakon za Tržišna Društva je imala šrnu debatu. Bili su poslanici i srpske i nesrpske manjne jkoja su imali uticaj za 2-3 člana da se Zakon usvoji. Tu su samo 12 pre\ocenataa žna u akcionarnim društvima ili bordima. ”,

Za Vlora Zhushi od Ekonomske Komore Kosova- Ako Žene nastavlaju da budu van tržiše rada, onda treba da se koristi polovina ekomoskog potencijala.

„Žene koje su aktivne suočavaju sa barierima da zaštite radno mesto. Žene imaju mogučnost  da budu zaposljena na ne- izdržvanje radne mesta i neformalnim tržištom. Zajednički je cilj da ne samo da povečava broj žena u tržiste rada, nego i sigurnost“.  

Vlora Nushi od „UN Women na Kosovu” je rekla da pandemija COVID 19 i sada rat u Ukrajini je imala uticaj u ekonomski razvitak uopšte.

„ Dostignuče koja su postignuta sa Legalnom Okvirom su imali uticaj da Kosovo bude žudnja od svih zemalja u Regionu“. Mi se vračamo i imamo ne koriščenu radnu snagu“.

Dok je govorla o projektima organizacije koja ona vodi, ona je rkla da je bilo kooperacije sa 16 Opština u seloj zemlji da se situacija poboljša.

Sutuacija u Zajednicama je prezentirana sa statistikama Isak Skenderi or organizacije „ Glas Roma, Ashkalija i Egipčana“.

 „Žene nemaju podršku, ne mogu da digne glas jer nemaju finasijka sredstva. Iako ohrabrajuči toni  ne donose pare. Prema socialnim pokazateljima i ekonomiji u Etničkim Zajednicama margelizavana su Romi, Ashkalije i Egipčani  i oni nastavlaju da žive u eksstremnoj Siromašvu, mali obrazovni nivou I visoku stopu nezaposlenosti, je rakao Skenderi.

Nora Latifi- Jashari od GAP Instituta je rekla da „Žene više diplomiraju od Muškaraca u javnim Universitetima i u privatnim Universitetima. Prema atudiji, sterotipi u profesijama su detreminanti na kojim sektorima žene traže obrazovljavanje i zapošljavanje. Tako je tržte rada je diskriminiran za žene, ima mnogih  prepreka za Žene koja hoče da doprinose u Ekonomiji.