Vesti

Datum: 3.april 2020. 
 
COVID-19 i kućna izolacija mogu povećati rizik od porodičnog nasilja  
 
Globalna epidemija bolesti COVID-19 izazvala je veliku zabrinutost širom sveta, a države preduzimaju raznovrsne mere kako bi odgovorile novonastaloj situaciji i zaštitile zdravlje i dobrobit građana. Uz to je vanredno stranje u zdravstvu proglašeno 13.marta kako bi se suprotstavilo Korona virusu. Pored ostalih mera, građanima se savetuje ili se pak obavezuju da ostanu kod kuće kako bi se sprečila zaraza i dalje širenje bolesti.    Nažalost, ovakva situacija može veoma lako da dovede porasta broja slučajeva porodičnog nasilja, naročito prema ženama. Uvođenje restrikcija koje zahtevaju od ljudi da drže „socijalnu distancu“ ili da stupe u „samoizolaciju“ može dovesti do situacije u kojoj su žene i devojke izolovane u kućnom prostoru sa nasilnim zlostavljačem. Takva izolacija, strah od bolesti i drugi problemi, kao što je gubitak posla i dohotka koji dovode do ekonomske zavisnosti od zlostavljača, mogu dodatno da povećaju porodično nasilje.   
 
Marceline Naudi, Predsednica ekspertske grupe Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja (GREVIO) naglasila je važnost primene evropskih standarda u vreme pandemije (kao što je i propisano u Konvenciji Saveta Evrope za sprečavanje i borbu protiv nasilja nad ženama – Istambulskoj konvenciji).  ‘’Obzirom da sve više zemalja primenjuje obaveznu izolaciju kako bi usporile širenje bolesti COVID-19, naše misli su okrenute ženama i deci kojima je dom mesto straha, a ne sigurno skrovište. Zašita od virusa, usporavanje širenja bolesti i podrška zdravstvenom sistemu da se izbori sa epidemijom su od ključnog značaja, ali moramo biti svesni da ograničenja u slobodi kretanja daju nasilnicima dodatnu moć i kontrolu“, naglašava Naudi. Porodično nasilje je u porastu u našem lokalnom kontekstu, sa 1915 slučajeva prijavljenih  2019.godine, u kojima su žrtve u ogromnoj većini žene. Imajući u vidu novonastalu situaciju zbog pandemije i uvedenu kućnu izolaciju, rizik od povećanja nasilja je realan. Prema rečima  g. Arsim Shala iz Jedinice za zaštitu od porodičnog nasilja Kosovskoj Policije, blagi porast broja slučajeva nasilja u porodici zabeležen je već krajem druge nedelje marta, nakon uvođenja vanrednog stanja u zdravstvu.   Sem toga, situacija izazvana COVIDom-19 može značajno da oteža rad institucija, jer i one moraju delimično da primenjuju mere socijlane distance ili izolacije. Zato je veoma važno da vlasti i pružaoci usluga žrtvama 
nasilja nad ženama i nasilja u porodici obezbede adekvatne usluge čak i uslovima vanrednog stanja u zdravstvu. U takvim vremenima, pozornost pružaoca usluga i ostalih institucija mora biti veća nego u redovnim okolnostima imajući u vidu uslove u kojima je žrtvama još teže da traže pomoć.    Savet Evrope ohrabruje vlasti da učine sve što je u njihovim mogućnostima kako bi se obezbedio kontinuitet u pružanju usluga za podršku i zaštitu žena i devojčica u riziku od nasilja, uz učeće  svih relevantnih aktera uključujući agencije za primenu zakona, usluge sociajlne zaštite, pravosudni sektor, specijalizovane usluge podrške i sva relevantna ministarstva.    
 
Institucije kao što su Kosovska policija, tužilaštvo, sudovi, zastupnik žrtava, centri za socijalni rad i skloništa za žrtve čine glavni mehanizam za zaštitu i podršku žrtvama. Sve ove institucije se ohrabruju da nastave svoj rad u skladu sa mogućnostima i kroz primenu inovativnih pristupa ukoliko je potrebno. Veoma je važno da građani, a pre svega žene, znaju gde mogu da potraže pomoć i prijave slučajeve nasilja nad ženama i budu sigurne da čak i u uslovima vanredne situacije, kao što je ova prouzrokovana COVIDom-19, vlasti obavljaju svoje dužnosti i pružaju pomoć.   
 
Mnoge državne administracije širom Evrope već primenjuju inovativna rešenja, prilagođavajući se rastućm izazovima koje ova pandemija nameće ženama žrtvama nasilja. Na primer, neke zemlje pokreću posebne informativne kampanje, dok druge pak omogućavaju prijave putem interneta za izdavanje zaštitnih naloga. Jedan broj zemalja uključio je usluge podrške žrtvama porodičnog nasilja kao prioritetne odnosno „esencijalne usluge“. Stoga se ženske organizacije ovde ohrabruju da koriste slična rešenja. Brza reakcija može da podrazumeva emitovanje promotivnih video spotova protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja na lokalnim televizijama, promociju nulte društvene tolerancije prema nasilju i dostupnost praktičnih informacija o načinima za prijavljivanje slučajeva. 
 
Mi zastupamo da svi građani, a posebno žene i devojčice budu sigurne u svojim domovima i da se njihova ljudksa prava štite.  Porodično nasilje se može prijaviti Kosovksoj policiji na telefon 192 ili 0800 19 999. Takođe, sve osobe kojima je potrebna pomoć ili savet, mogu da nazovu Zastupnika žrtava, na direktan broj 0800 11 112. Ovi telefonski pozivi su besplatni i operativni 24 sata dnevno svakoga dana. 
 
Merita Limani Autor teksta rukovodi projekat Saveta Evrope koji se bavi nasiljem nad ženama i porodičnim nasiljem  [https://www.coe.int/en/web/pristina/reinforcing-the-fight-against-violence-against-women-and-domesticviolence